Maxwell, lav u mačijoj koži

Iako je lav, Maxwell od detinjstva bio glavna cirkuska atrakcija iza svetlucavih reflektora i gromoglasnog aplauza je u njegovim očima tinjala potajna tuga. Iznenada mu je sve postalo besmisleno i prazno. Njegovo srce je svakim danom sve više čeznulo za dalekim prostranstvima afričke savane, koje nikada nije upoznao ali ih je oduvek uvek nosio duboko u svom biću. Njegov gontijer, Gustave Bonboncoeur se uprkos svemu pravio da to ne primećuje. Naprotiv, od Maxwella je zahtevao sve opasnije, vratolomnije i surovije izvedbe koje su ledile publici krv u žilama. I tako dok se publika divila, Maxwell je svakim danom sve više venuo. Ali njegova tuga je bila tolika da čak n vila, malena kao svitac nije odolela da mu pomogne. Ona je Maxwellu nudila slobodu ali ipak ne onakvu o kakvoj je sanjao. Umesto života u savani, Maxwell je mogao birati izmedju života u cirkusu ili napolju u gradu Njujorku. Njegovo razočarenje je bilo bezgranično ali nije imao drugog izbora jer je život u cirkusu za njega postao nesnošljiv. Ali sudbina se ponovo gorko poigrala s'njim jer dospeva u naručje Cleo – petogodišnje, razmažene devojčice koja ne zna za milost. I tako iz dana u dan Maxwellova sloboda sve više liči na novu vrstu ropstva. Nakon mesec, dana u potpunosti sludjen i izmrcvaren, Max se vraća na jedino mesto koje je za njega oduvek predstavljalo dom – u okrilje svog gontijera Gustavea Bonboncoeura.