Ne može Sunce da ceka

Prva knjiga Zorane Maravic, Ne može Sunce da ceka, govori o Martini, njenom detinjstvu, odrastanju, porodici, izazovima ljubavi, iskušenjima koje okruženje svakodnevno stavlja pred nju, ali i pred nas. Kroz devedesetak proznih fragmenata, cesto poetski intoniranih, plete se prica u kojoj glavna junakinja konstantno propituje sve(t) oko sebe, ne mireci se s takozvanim datostima, koje servira patrijarhat.

Martina je nekad u velikom kontinentalnom gradu, a nekad na moru. U oba ambijenta ona pokušava da osmisli i posloži život tako – da u njemu ne pobede tradicionalne uloge i odnosi medu ljudima. U tom smislu se ona, suptilno ali promišljeno – bori protiv normi koje zadaju patrijarhalna kultura, kapitalizam, nacionalizam i drugi zlonamerni -izmi.

Ne može Sunce da ceka je velika prica, kratka proza, poetsko-prozni mozaik o Martini, ali i o nama ovde i sada. I o tome da borba, iako cesto toliko iscrpljujuca da deluje beskrajno i besciljno – itekako ima smisla.

Zorana Maravic je napisala knjigu koja se cita na trenutke s knedlom u grlu, na trenutke s osmehom od uha do uha, a nekad i sa stisnutom pesnicom, ali koja nas vec nakon prvih nekoliko stranica prigrli – kako to samo dobra, nežna i britka književnost može.

Ne može Sunce da ceka je knjiga kojoj cemo se sigurno vracati.

Bojan Krivokapic